Sve se, dragi moji, toleriše lasno,
Ali virus otkrij, pre no bude kasno.
Jer to nije neko naivno stvorenje,
Već ogavni demon, bolest, uništenje.
Zašto tako radi? Što je štetočina?
Takav mu je genom, svrha i suština.
Ne razbijaj glavu, radnje ne tumači,
Nego begaj pre neg’ budeš na lomači.
Evo kako virus napada i dela:
Nepažnje trenutak, čas slabosti tela
I eto ti klice, u sistem ti stupa
Da tu razmnožava svoja sranja glupa.
Jer za drugo nije, nesposobna slina,
Osim da pronađe sebi domaćina.
Da te zatim cevči, da čauru gradi
Da za njega vučeš, dok on jaja ladi.
Hoće tvoje biće, hoće tvoju snagu,
Mušće te k’o ovcu, jahati k’o ragu.
Primetićeš da ti slabost spliće noge
Da ne misliš jasno - k’o pod dejstvom droge.
Jer će virus planski da ti mozak puni
Datotekom svojom, da ti sistem zbuni.
Da ga gajiš sam u krvotoku svome,
Dok te ne iscrpi, dovede do kome...
Ti sve vreme, jadan, u temperaturi
Buncaš kao pijan đačić na maturi
Čak pomišljaš kako to je stanje bajno
Dok se svet ljuljuška i vrti dojajno.
Virus sad pevuši svoje slatke pesme -
Niko boleštinom nazvati ih ne sme.
Dok ti gadi hranu, dok ti gadi vodu,
Zbog zaraze tvoje svi od tebe odu.
Ako ne preduzmeš terapiju hitno,
Posledice trajne menjaju te bitno.
Dok ti truje mozak, i srce, i dušu
Nedužne ćeš ljude da hvataš za gušu.
Ako imunitet prevagne na vreme,
Antitela tvoja prozru gnusne šeme,
Kada šutneš virus, gle sad govno zlobno –
Na sledećoj žrtvi mutiraće kobno!
Još u goroj formi, još sa manje blama
Organizam nov će da truje i slama.
Kao zombi taj će da juri za tobom,
Da osveti poraz podstanara - grobom!
Gadnog parazita, goreg od metilja
Vrlo često zovu imenom od milja.
Al’ dok rije, s govna glazura se mrvi:
Alien je, o, gle! - njegov rođak prvi.
No, šta da ti kažem, prijatelju stari
Budi srećan da si uvideo stvari.
Ostalima koje oboljenje zove,
Oralnu vakcinu daj kroz strofe ove.
Šta to huči u gori zelenoj?
Šta to zveči u glavi sluđenoj?
Da l' je neka daska koja fali
Ili neki poremećaj mali?
Nit' je daska, nit' su labudovi
Nit' suženi moždani sudovi
Nije čak ni poremećaj mali,
Već veliki... Mili Bože žali!
Jer Fijuk je fijuknuo davno
Al' to niko da mu kaže javno.
Svi ga štede, kao bolesnika,
Dok on 'ladno nastavlja da štrika.
Kako Fijuk izgleda i dela?
To poznaje omladina cela:
Ne možeš mu predvideti radnje,
A ni misli – ni prednje ni zadnje.
On izgleda, k'o da je normalan,
I baš tu je taj problem fatalan:
Prevariće i iskusno oko
Ali uho – samo mnogo štroko.
Priča vešto, brzo reči gruva,
Sadržina – za ceo svet gluva.
Jer svet nije predstava ni volja,
Već tripčina, od istine bolja.
I redovno, u centru je iste,
Vi ostali – postojeći niste.
Služite za sex, eventualno,
I publiku, koju iste stalno.
Publika je u njegovoj službi,
Samo takvoj gravitira družbi
Koristi je često i k'o vojsku,
Da urniše pretnju tripu svojsku!
Ne, on nije za partnera rođen,
Jer je uvek samo sobom vođen
A u njemu – kršha svakojaka,
I zato mu treba ljudska štaka!
Tom ce štakom druge da šutira,
Tom ce štakom i da masturbira,
Štaka koja čuva ga od pada
'Mesto njega u glib se zabada...
A ko neće tu ulogu ružnu,
Zaradiće samo mržnju nužnu,
Ko s njim nije – protiv njega rije -
Slomiće mu ruke obadvije!
A kad sam sa sobom Fijuk bude
Tek se tada duhovi probude,
Progone ga, sred noćnoga mira,
Pa ne spava, nego se nervira:
Zašto nije po njegovom stalno?
Zar je svet bas prsao totalno?
Kako to da ne voli ga niko?
Zar ispade kompleksan toliko?
Zašto ljudi nisu poput njega?
Šta bi hteli, i u ime čega?
'Što mu niko dovoljno ne daje?
Svi su pukli, k'o uskršnje jaje!
Ali neće ogledalu prići,
žmureći će njega zaobići
Jer tu neka naprslina čeka,
Kvari sliku jednog nadčoveka...
Svaka počast sinu gordog Albiona,
Imperije stare kontroverznog trona...
Al' mu pozicija ovde nije neka:
Sinonim je za ravnodušnog čoveka...
Ko se Englez pravi, strogo sobom bavi,
Distancu ti svoju jasno k znanju stavi,
Taj se kao tuđin ponaša i vlada,
Tužan li si ako na njeg' knjiga spada!
On ne želi tvoje da deli probleme,
Čak i da ih sluša, samo traći vreme!
''Kako si?'' - On nikad ne pita te prvi,
da mu ne zatražiš transfuziju krvi.
Ali, on je fini, krvi bi ti dao,
Da ne kažu da je neki čovek zao...
...Kao što bi bilo kome na tvom mestu,
da korektnost svoju potvrdi na testu!
Ti Engleza voliš, večito mu peziš,
Čak i kad si slomljen – zbog njega se keziš,
Prijatne trenutke trudiš se da stvoriš,
Da iskamčiš osmeh – svim silama boriš,
Ali on te gleda s ledenošću večnom,
Smrzava te k'o u helijumu tečnom.
Da l' ti, možda, nekom kontaktu se nadaš?
Otvaranje? Bliskost? Zašto nos zabadaš!?
U njegova posla najbolje ne diraj,
Pripazi šta pitaš, reč diskretnu biraj.
Ko si ti, na kraju, da te se to tiče?
Foreigner si neki iz desete priče...
On navike ima, imanentne sebi,
Ni zbog kog' ih taj izneverio ne bi,
Zato pazi dobro koliko je sati,
U ''vreme za čaj'' ga nikad nemoj zvati!
Opušteno ćaskaš, on uštogljen sedi,
Pogledom ti kaže: ''Sad mi to prevedi'',
Misli ti ne čita, fazon ne kapira,
Što ''engleski'' ne znaš, zar te ne blamira?
Kad pogledaš bolje na sve čet'ri strane
Ne moraš da mrdaš iz Srbije znane.
Kad podvučeš crtu, priznaj samom sebi:
U Engleskoj živiš, blago li si tebi!!!
Još od školskog doba, u snu se ne snilo,
Fantoma je raznih odasvuda bilo.
Pogledaj de' bolje neku grupnu sliku –
U svakome drugom on čučaće liku.
Kao da praznina sa tog mesta zrači,
Uz najbolju volju sećanje se mrači.
Šta li beše neka osobina znana
Tipa bez vrlina i skoro bez mana?
Zajedno ste, možda, u bioskop išli,
Ili ste se na po' puta mimoišli?
Avaj, ni te iste noći nisi znao,
S osećanjem da si sam u platno zjao.
On te nikad ničim uvredio nije,
Eh, da barem jeste, bilo bi ljudskije...
Ali ti ni dušu ničim nije tak'o –
Vladao se uvek bezlično i mlako.
Razgovore plodne vi vodili niste,
Ionako ne bi sklopili tri čiste.
Da ti iskaz traže o ovom drugaru,
Poligraf bi puk'o, a ti – u buvaru!
Dao ti je poklon s kojim ne znaš šta bi
Na vrhu ormana sad pauke vabi.
Gle, od njega neka razglednica, šta li?
Uz ''Pozdrav iz Budve'' ludi provod hvali.
Sa fantomom sediš i u licu blediš,
Praznu tačku glediš, bljutav sokić cediš...
Moliš Boga da tud' neko treći bane
I spreči da zaspiš sred pune kafane.
Ali, niko kraj tvog stola ni da stane,
k'o da za njim sede dve babe pijane.
Zbog aure same od fantoma beže –
Zaboravno veče u nedogled seže...
'Što li si ga zvao, 'što se zamajav'o
u svoj program njegov duh uračunav'o?
On da duha ima – ne bi fantom bio,
Svoj sadržaj kao zmija noge krio.
...Kakav je to mufljuz koji mufljuz nije?
Verujte mi, ljudi, od svih najgori je!
Ostali mufljuzi bar iskustvo nude,
Sa fantomom svaki minut bačen bude.
Ako si ti, bajo, baksuz samom sebi,
Saučešće primi, u svom hladu zebi,
Ali nemoj meni, sunce li ti žalno,
Da u duši jadnoj svetlo gasiš stalno!
Odakle toliko defetizma čistog,
K'o da opstanak mu zavisi od istog?
Nije vočić pa da nadu džaba piri,
Već k'o prorok mudri sa sudbom se miri.
Tvome optimizmu od srca se ruga,
Jer sanjaš o bekstvu iz ukletog kruga.
Sve to što si hteo, veži o rep mačku,
Ili rizikuješ košulju ludačku.
Ti planove imaš i vizije sjajne,
Al' su za baksuza one beznačajne.
Moguće ih nije sprovesti u delo,
Naivan si, pa se zanosiš debelo!!
...Na hodniku njega vidiš iz daleka –
Pad raspoloženja izvesno te čeka:
Plata će da kasni (što njega ne dira),
Ko o štrajku sanja – džaba kurcu svira.
Da te obeshrabri, da ti moral skljoka,
Zato je iz pakla došla ova stoka!
''Nikad ništa nemoj da pokušaš, sine,
jer u suprotnome, propast ti ne gine!''
Tvoje želje lepe da mu nisi zucn'o,
Jer će zlo da čuje, makar stoput kucn'o!
Ozbiljnoga lica on ti predočava
Kako se to nikad ne razočarava:
''Ne veruj u sebe i svoj polet smanji,
tek ćeš onda biti na pravoj putanji!
Ambicije potri i budi realan,
U blatu se valjaj, k'o sav svet normalan!''
..'Što te baksuz uvek hladnim tušem 'ladi,
što ti stavlja granu i snove ti gadi?
Zašto nikada ti podršku ne pruži,
Tvoj entuzijazam za glupost optuži?
Pa, da opravdanje sebi trulom dadne,
Da je život samo plod sudbine jadne
I da ništa drugo ni moguće nije
Osim žuči koju iz svog čanka pije!
Filozof se stari s teologom svađa:
Da l' se zlim postaje, il' se zao rađa?
Književnik ispis'o tri šume papira,
Al' odgovor leži skriven na dnu vira...
Naš junak, međutim, te knjige ne lista,
Zna on dobro da je to fikcija čista.
Kad sukobi lik svoj ogledalskom sjaju,
On ne vidi roge, već glavnoga baju!
Ne, on krimos nije, zločine ne vrši,
Jer mu petlja fali da zakone krši,
Zato, gledaj čuda, gde se petljom diči –
Kad u lice, mazno, uvredu ti spiči!
Ako li se zezneš, k'o nikad u veku
I otkriješ slabost svoju tom čoveku,
K'o poklonom čašćen, adut će da zgrabi,
Da ga kao džingl od tad' stalno rabi.
Saznao je ko se tvome srcu sviđa,
Al' težak debakl on ti već predviđa:
Reći će ti da nad zauzetim bališ,
Drugoj strani - da ti na drugog se pališ!
Neslanom se šalom uvek sudba služi,
S đubretom po istom poslu te udruži,
Pa, ne hteo – hteo u njega se nadaš
I oslonjen tako – neminovno padaš!
Tvoju će ideju prigrabiti svaku,
I prišiti sebi, uz oholu žvaku.
Sa nagradom, zatim, u zanosa špicu
Rugaće se tvome nakiselom licu.
Zaklanjaš mu sunce, ideš ispred njega
- bojazan ti, veruj, nije bez ičega:
gde god uđeš, ta se soba prazni brže,
izgleda, za đubre nekakvo te drže?
Da zavapiš sada demanti – ne vredi:
Podmetnuto mito preti da te sredi,
Čak iz lične karte rođena ti slika –
Pljunut foto-robot gadnog prestupnika!
...Svi znaju da piješ samo kafe gorke,
a on ti je sladi – dolazi do šorke.
Opet se na tebe gleda k'o na stoku,
Đubretu od sreće sja suza u oku...
Bio jednom jedan baron, tu, u kraju,
I vrapci i žapci titulu mu znaju,
Al' vrabe i žabe prozrele su davno
Odakle mu ovo zvanje starostavno.
Jer, taj kako zine – baronije niže,
Koje pas (sa maslom!) odbija da liže,
A on, ipak, misli da to guta svako,
Zato svoje bajke trtlja samo tako!
Minhauzen pred njim crveni k'o cvekla,
Njegova je mašta pred ovom poklekla.
Pinokiov nos je sitna foliraža,
Baron ni sam ne zna šta je više laža!
Znaš ga kao Lalu – on iz Šumadije,
Il' akcentom čudnim južnu prugu krije,
A komšija njegov, kune se u kera,
Da je Crnogorac, otud, od Pipera!
Radi kao agent jedne službe tajne
(na buvljaku valja kobasice čajne).
O opasnom poslu tek ga malo džarni –
Psssst! Ispektor vreba! (Ali, sanitarni!)
Ma, prelež'o on je tifus i koleru,
Malariju, antraks, variolu veru...
I iz svega toga izašao imun:
Lečili ga verno aspirin i limun!
Kad je mlađan lovac jednom davno bio,
Mitološka bića on je tamanio:
Kerbera, King-konga, jednoroga konja...
I danas Godzila od njega se tronja!
...Vidiš ona kola? –To je njegov ''meca'',
al', gle! Uz'o ključ od ćaletovog ''keca''...
Vodiće te, ipak, na večeru skupu,
al' sutra, kad služe od kornjače supu!
Sutra kad osvane, lagarije nove,
Neka ujna-tetka u pomoć ga zove,
Zida kumu kuću, a i grip ga steg'o,
Zvaće te za vikend, evo! – Nije nego!
Slobodan je, kaže, k'o ptica na grani,
A kod kuće neku silnu čeljad hrani.
Baroniše ovde, baroniše tamo...
Misli, ko šta radi – mi vesla sisamo!
Oj, ti, gnjido gnjidska, nije te sramota,
U tolišnoj glavi – šta li ti se mota!?
Ostali mufljuzi bar su eksplicitni,
čak i njima blam je da su tako sitni.
Gnjida ti se mazi, kroz kosu ti lazi,
da te pripitomi, načine nalazi,
stavove ti deli, s tobom se veseli,
sve dok ne iscevči šta od tebe želi.
Nekad je to lova, nekad samo veza
Da se nepotrebno u redu ne zeza.
Nekad u naturi, ortaci ste strava,
K'o belo mu roblje šljakaš za badava.
Al' da kaže: ''Hvala'' ili da te časti?
Pobogu, od gnjide brk se ne omasti!
Nije stipsa kol'ko voli da se grebe,
Zato i uzgaja ovce poput tebe!
Važnu vest ti daje sa kašnjenjem strogo,
Kad ne budeš ništa učiniti mog'o.
Vitalni podatak prećutaće svestan:
Zašto da ti čini, pa nisi bolestan?
Potajno, u stvari, on te mrzi žarko
- šta se praviš vitez, k'o Kraljević Marko?
I on sam bi takve prezirao gnjide...
Veličina tvoja na nerve mu ide!
Iza leđa, zato, on te ogovara,
Izdaje za manje od trijes' dinara.
Konkurentskom štabu već je preleteo,
Projekte im tvoje na tacni izneo.
...Bio si u čabru od silnih problema
- pravio se da sa tobom ništa nema.
Na kafu te nije ni jednom pozvao,
A kad si ti njega – on te odjebao.
Nego, vidi, vidi: opet si u sedlu!
Gnjida na to čak ni da proguta knedlu,
Već te kafom služi, čak i ratluk stavlja,
Jer sad imaš veze u tri doma zdravlja!
Najzad, kad se desi zla odluka s neba
Da ti gnjida jednom zaista zatreba,
Nestaće k'o davno izumrla vrsta,
Bežaće od tebe k'o đavo od krsta!
Šta je ovom tipu? - Svak' normalan pita.
Neko se i krsti, neko Frojda čita.
Treći bi mu krvi uzeo na kvarno
Da s hormonskom slikom shvati stanje stvarno.
...Svakog jutra on na levu nogu staje,
a žuta minuta ceo dan mu traje.
Zatim ''Besne gliste'' on izvodi dramski
smrknut manjkom koza kao rudar jamski.
Nakrivo nasađen u podne je svako,
Na tri ćoška sav je, film mu puca lako.
Teško onom ko tad s njime posla ima,
Na kocu će biti taj za primer svima!
Od makova zrna da si triput manji
Izbegao ne bi potres u lobanji,
Jer ovaj kad dune – odmah vatru sune,
Da ne priča dvaput - riče kao june!
Čak i kad bi stalno niz dlaku mu iš'o
On bi neumorno na koprive piš'o,
Jer taj bi da grdi, da pameti uči,
A ne da se džaba obzirima muči.
Raspali po tebi čak i kada ćutiš,
Uz nedužnu kafu, kad najmanje slutiš,
A kamo li kad ga u nezgodnom času
Priupitaš išta bez meda u glasu.
Takođe ni ovo preporuka nije:
Da direktno gledaš oči drkadžije,
Jer izazov to je odvajkada znani –
Samo čačkaš mečku da te još nahrani!
Nervozan i prgav on kroz život stupa
Prijatelja nema - bunika je skupa...
Al' pronađe uvek neku žrtvu jadnu
Koja toleriše takvu narav gadnu.
Jer da nema onog ko mu odobrava
Ni on možda ne bi zgazio ni mrava,
Al' mentalno roblje, od kada je veka
Nekog tiranina uvek spremno čeka.
Tek, nije on kriv što neće ga u raju,
Jer, kažu, i zvezde psiho-profil daju.
Mars je možda bio tamo gde ne treba,
Drkoše za kaznu poslao nam s neba.
Simpatična faca, oči mu se žare
K'o pogledom da bi da te ošamare
Šarmantna figura, intrigantnog zvanja...
Zašto li se onda od njeg' društvo sklanja?
Kad mu kažeš: ''Zdravo!'', reći će ti: ''Ćao!''
-samo da ti ne bi jednak pozdrav dao.
Ako kažeš: ''Ćao'', reći će ti: ''Zdravo''-
Da na tvom nivou ne bi obitav'o.
Da se s tobom složi, to bi bilo kao
Da pameti tvojoj prvenstvo je dao.
To ne može tako, jer ON nosi lentu
Onog što ''zna bolje'' u svakom momentu!
Vojska ide drumom, baba-kontraš šumom,
Da originalnim izdvoji se umom,
I još pri tom, dok se po guduri vere,
O pogrešnom putu celoj vojsci sere.
Kad s vernikom priča, on je ateista,
A pred neznabošcem propoveda Hrista,
Gde se režim hvali, on po istom pljuje,
Jadnom sindikalcu vlast u zvezde kuje!
...U finom se društvu fin razgovor vodi
dok naš kontraš sebi ne da po slobodi...
I, gle, kako sada svak' ispada truo,
Za istine ove nikad nije čuo:
Belo nije belo, već ka crnom pre će
A Zemlja se oko Meseca okreće
Dva i dva su devet, to zna svako dete
Pitagora truća ono za katete!
Madona je muško, Bitlsi jevreji
A Nikola Tesla - mason u livreji
Frojd i Jung su peše, Tutankamon Srbin,
Šekspir vanzemaljac – tvoj mozak: klin vrbin!
Čak i kad mu dokaz tutneš ispred lica
Uz prezrivi osmeh još se više gica!
Svakim argumentom samo ga podbadaš
Da se urazumi uzalud se nadaš.
Koliko ti puta propalo je veče
Dok kontraš u vatri oponente seče?
Šta li mu to treba? – Nikom' nije jasno.
Što ga jednom neko ne raspali masno?
Još bi čovek pusti u raju uživ'o
Da Bog nije negde svoju CIU skriv'o.
(Zbog jabuke jedne cicija nas šutnu
K'o da mu je zlatna, nanu li mu mutnu!)
Tako je do dana današnjega, eto,
Njuškalo za tobom cupka kao pseto.
Šta si gut’o jutros, a šta pre dva sata
ne bi znao bolje - da beleške hvata!
Sve li ga se tiče em zanima strasno,
Kao da ga neko za to plaća krasno.
Ne mrzi ga svaki da pamti podatak
Koji seže u tvoj CV ne baš kratak...
Dok ljubaznim tonom za zdravlje te pita,
patološki nalaz lovi ispod žita.
Podpitanja, zatim, sežu u detalje,
Vidiš da se sprema da prosledi dalje.
Zašto u intimu voli da ti kroči,
Kao da dosije treba da ti sroči?
Sigurno ne zato da u dnevnik piše,
Već da naokolo društvo informiše.
Duhovitost tvoju naveliko hvali,
Šta si za kog' rek'o, onako u šali:
Ko je egocentrik, ko kulov, ko džiber,
Zaprži ti čorbu i dodade biber!
Al' to ni po' jada, kad jezik ne krotiš,
Ko zna gde još možeš da se osramotiš!
Seti se svog vica, političkog stava,
Glasnog komentara i – ode ti glava!
Gde si, s kim si, kad si, zašto si i šta si,
Saznaće pre tebe, pa će da razglasi.
Zvaće telefonom, e-mail će da šalje
I od SDB-a dobiće medalje!
Jer je u životnom njemu interesu
Da ti tajna stigne na pravu adresu.
Kad te vidi kako propadaš na glavu
Našao je sebi lekovitu travu!
Zato dobro pazi, prijatelju stari,
Ne daj da te CIA opet izvaćari.
S tankog leda beži, nepoverljiv budi,
Kad krene da pipa, a ti palamudi!
E, ovo je biser naše male zbirke
Jer ovome stvarno fale dve-tri dirke.
Kompleksi su možda učinili svoje,
Prdnuo u teški čabar, odavno je!
On sastavljen nije sam u svojoj glavi
Zato često drugom razne zvrčke pravi.
Ambicije ima poprilično krupne,
Posećuje tajno terapije grupne.
U horu čak peva, i živi u nadi
Prijatelja nekog da tako zaradi
Plesnoj školi hodi, planinare prati,
Dok ga neka bar sredina ne prihvati.
Al' ne vredi ništa, jer ubrzo svako
Provali ga glatko, potpuno i lako!
Zalud na sedeljke Slučaj je poziv'o,
Niko nije duže od po' sata biv'o!
Bavio se sportom, al' to beše davno
I u Ostrog on je išao, naravno.
O, sa sobom šta bi? Nikako da reši,
Ili bar da shvati u čemu sve greši.
Čim uoči da se negde društvo kravi,
Utrpa se hitro i počne da davi.
Ne uviđa kako niko ga ne sluša,
Već da ljudi beže, poplavelih guša!
Slučaj, dok ih mori, brojanicu mulja,
Ko ostane zadnji - zemlja mu se ljulja.
Uz muzičku pratnju tri slavna tenora,
Sve liči na scenu iz kakvog horora!
On živi u nekom paralelnom svetu,
Gde šablon i fraza sa dogmom se pletu.
Tu sigurnost traži, potvrdu nalazi,
Kvazi-psihološke udžbenike mazi.
...Na kraju u crkvi pronalazi krilo,
Ali ono desno, za regrute čilo...
Posti cele poste, šlihtara se Bogu,
Protekciju hvata, od velikih nogu!
Što s Slučajem niko neće da se druži,
Makrobiotičkom hranom da se služi,
Da o Sai-Babi i Geršmanu sniva,
U «Muzici miliona« da uživa?
Ne znam da vam kažem, možda baš zbog toga
što svak' preča posla uvek ima mnoga;
Al' i da ih nema, naš'o bi ih brzo,
Da se Slučaj ne bi na njeg' natovrz'o!
Možda nije lepo što ga zovem tako,
Al' prihvaćen to je izraz, ionako.
Najtačnije on nam, dakle, odslikava
Vazda vlažne gaće ovog krasnog lava.
Uplašene oči, osmejak na faci,
Oduvek su bili zaštitni mu znaci.
Nastupa k'o strina, svaku reč'cu meri,
Oteže i pazi da se ne zameri.
Zaštitnikom svojim njega ti ne pravi,
Jer on nikom ne bi da se suprotstavi.
Mogu da te mese rogati i šuti,
A od njega neće čak ni cijuk čuti.
Pa ime mu kaže da mekušac to je,
Da je mek k'o vuna, savim izvesno je.
S rogatim i šutim on kafice pije;
čemu svađa? Neko može da ga bije...
Zajedno ste došli pred nečija vrata,
Iza tvojih leđa krije se k'o Fata.
Pusti prvo tebe, da ispitaš teren,
Onda on izviri, prigodno naceren!
Kod zubara jednom treba da se pođe,
On trpi i ječi, na krnjetak glođe.
Filmove je gled'o, «Brazil«, «Maratonac«,
Od burgije suve zamišlja svoj konac.
Generalni štrajk je, svak prkosi 'ladno,
On došao prvi, raspoložen radno.
...Da ne krnji platu, il' ne bude mlaćen..
Ispadneš budala, buntovnik neshvaćen.
Paranojik on je, pritisak ti diže,
šta će da nas snađe, hipoteze niže.
Vesti sluša sa motivima razložnim:
Zakasniti ne sme sa gaćama kožnim!
Sred sastanka bitnog, oko 9 sati,
K'o oparen skoči i kvake se lati!
Pobeći će prevoz, drugi neće doći,
Manijak i vampir vrebaju u noći!
Namoj da se zezneš, da poveriš njemu
Ulogu ma kakvu koja nosi tremu.
Već na prvi povik on će da te izda...
Nije hteo, ali - šta će kad je Pizda!
Prefinjen u svemu i blaziran jako
Treba uvek biti... Nije njemu lako.
Utisak pred svakim da ostavi mora,
K'o da član je samog diplomatskog kora.
Pri pogledu grubom, poznaćeš ja lasno:
Sve na njemu brend je, autorski, jasno!
On na buvljak ne bi kročio ni šenut,
Makar iš'o samo u gaće odenut!
Dođe ti da lažeš o poreklu svome,
A i on će tebe lagati, dabome,
Da mu loza seže do Jozefa kralja,
A kraj rodne kuće prase mu se kalja.
Na ručak ste došli, snob računa vodi
Da ne lizne nešto što nepcu ne godi.
On običnu hranu odgurne u stranu,
Sa manirom kusa šparglu flambiranu.
Skoro obavezno on i klavir svira,
U sobi mu stoji, za goste pozira.
Ali štimer nije davno proš'o blizu,
Ne poručuj zato, čak ni «Za Elizu«!
A na zidu vise sve sama imena:
Peđa, Mića, Olja... Lepo uramljena.
Dok rutinsku hvalu uzdahom podgrevaš,
Praviš se da ne znaš da u poster zevaš...
Sa odmora on se mms-om javlja,
Na mondenskoj plaži ludo se zabavlja.
Bizarni aranžman i papren, pre svega,
Krstiš se dok čitaš, brineš se za njega.
Na «Bemus« i «Belef« on odlazi vredno,
A «Bitef« da gleda srce mu je žedno.
Na «FEST« ide i ekipu tad pozove
Da gledaju divne čečenske filmove.
Posle toga, fino, u svojemu džipu
odveze na Bermet probranu ekipu.
Džez svira na gajbi, Senjačkom saloncu,
ćaska se o akurđelu kromanjoncu.
Kakvu god diplomu da ima il' nema,
Deo je elite i društvenog krema.
Čak i kada pukne, navike ne menja
štedeće za krzno, a zopsti semenja.
Snob te, k'o što vidiš, drži na margini,
Nisi neka faca što mu rejting čini.
S njim da držiš nivo - prilično je skupo,
Da foliraš ne znaš... Osešaš se glupo.
Načitan je vrlo i ciničan stoga,
Nauku je prozr'o, takođe i Boga.
On izlazi retko, jer svud je grozota,
Koža mu je zato bleda k'o u Gota.
Prijatelje retke intelektom prži,
Sa njim korak teško svet običan drži.
Dok «Fausta« čita, on u svojoj ćuzi,
Malro, Man i Gete - najbolji mu druzi!
Da l' se ikad smeje? Da, Bože me prosti,
Dok muziku sluša, k'o za dan žalosti!
Njegovi idoli možda te ne lože,
Al' tad ga ne diraj, jer ugristi može!
Kupio si karte za cirkus «Medrano«?
Ako zoveš Mraka, znaj da si oman'o!
I pod šatrom traži taj smisao bítku,
I ispraznom smatra tu zabavu plitku.
U društvo ste došli, da pijete vino,
On umušen, k'o da neko je premin'o.
Neko negde jeste, al' to što ga ne zna,
Ne smanjuje patnju tvoga druga trezna.
U provodu vi ste, subota je veče,
Stalno u sat gleda, dok se svi zevzeče!
Vidiš da ga mori anksioznost neka,
Tek na kraju shvatiš da Godoa čeka.
Dok na plaži gradskoj svak' kožu izlaže,
On u hladu sedi, faktorom se maže!
Prolazan je život, podsća ga voda,
Zato suve guze, po obali hoda.
Po veltšmercu svome on sve redom šije,
Bruka te u društvu, popularan nije.
A ni ti ga nećeš uzeti za kuma,
Nit' on želi zvanje tog simulakruma...
Ej, veseli druže, zar je tako gadno?
S Džiberom se družiš? Očajnički jadno!
To je kreatura iz miljea stranog,
Bruka je za svakog iole urbanog!
Štofan-pantalone na faltice nosi,
«fen-kare« frizuru i perut u kosi.
U oblaku vode kolonjse, jezive,
Samo on i majka mogu da prežive!
Viceve dok priča, još iz doba Tita,
Sam se tokom toga ismeje do sita.
Ti se, iz finoće, smeškaš kao tele,
Prirodu ne kopčaš poetike cele!
Sa Džiberom šetaš po ulici glavnoj,
On semenke gricka, k'o na «štrafti« davnoj.
Kraj izloga silnih, ne znaš šta je bolje,
Njega su privukle - s natpisima šolje!
U baštu ste seli, poručili piće,
Komentare glasne daje na miniće.
On devojke deli na crne i plave,
Nijanse mu druge ne stižu do glave!
Od muzike koju džiber preslušava,
Tebe obavezno zaboleće glava.
To je neki izbor, sakloni me bože,
Sve probrane ljige za ježenje kože!
Na žurku te zove, ali ti ne leti,
Osim da potvrdiš: sam si na planeti.
...I dok srodnu dušu tu tražiš bez sreće,
startuje te svako ko se tuda kreće.
Od literature, čita sportsku stranu,
Kod filmova voli što u sat-dva stanu.
Umetnost likovna zna da ga uznese
Uz postere što ćevabdžinice rese!
Iz džibera, možda, prostodušnost zlati,
Jes' da bonton ne zna, nit' te kući prati,
Al' prostota ipak pobedu ubira,
Bolje kupi kuče - manje te nervira!
Ne, to nije neka cool faca što pleni,
Već onaj što samo svoje dupe ceni.
S tog, poreklo reči na drugoj je strani.
Kulo znači: DUPE! - Kažu 'Talijani.
Grebator ti treba, plus stipsa, odjednom?
Tad Kulova traži, on je «dva u jednom«!
Novčanik se njegov od pogleda krije
I još niko boju video mu nije.
U kafani račun treba da se plati,
On u WC žuri, od stomaka pati.
Ako li ti častiš, stideti se neće
Da najskuplje piće naruči i treće!
Kad u društvu jede, nikad ne ponudi,
Gledaš kako mljacka, dok ti crevo gudi...
A na poslu kafe stalno tuđe pije,
Još nikad 100 grama on doneo nije!
Već kad pije kafu, red je da pripali,
Užica cigaru, sad mu vatra fali!
Prigrabi telefon, čitav sat poziva,
Kućni mu aparat paučina skriva.
Da novine čita, to vam slika kaže,
Al' da ti ih vrati, molba ne pomaže!
Čitaćeš kod kuće, imaš život ceo,
on se tako dnevne štampe uželeo!
Platu, regres, višak, tiho u džep stavi
Nikome ne javi, već se blesav pravi!
Ako li, pak, prilog zajednički čeka,
Ima hitna posla kod jednog čoveka!
U prevozu vi ste, odmah svoju bulju
Nađe gde da smesti, a ti stoj na žulju!
...U goste mu stižeš, pozvao te jednom!
«Mutišom« te služi, sa slamčicom bednom.
A kad digneš pogled - nađeš se u čudu!
Svoju gajbu vidiš k'o kolibu hudu!!
Odakle kulovu, pitanje je loše:
Takvi na kulove nekakve ne troše.
Karakter mu tanak, možda ga i nema
Nikad iskušenju otpor taj ne sprema
Za večitu borbu dobroga i zloga
On odavno ima favorita svoga.
Duvanu se od'o još u pubertetu;
Sad jednu na drugu pali cigaretu.
Pikavcima pikslu dok za pikslom plavi -
Otvoreno paklo prema tebi stavi!
Grešnik često ima neki dop u kesi,
Jer bez njega nisu potpuni mu gresi.
Vadi ga i motri okom stare lije
Da l' si i ti spreman na skok s provalije!
Preferans i poker, klađenje na konje
Il' tombola skromna kraj stanične klonje...
Taj ne bira mnogo, jedino je bitno
Da li ima krupno, ili ima sitno.
Kockarnica neka, rulet i kazino
I u toj sredini snalazi se fino.
U dugove zato ume da zapadne
Pa mu zajmiš pare zbog navike gadne.
Njemu nisu strane agencije razne,
što džepove prazne uz curice mazne.
Kad nestane para, a njemu se hoće,
Internet mu nudi «zabranjeno voće«.
Dok žestoko piće u blizini nije
Pomisiš da ovaj, možda, bar ne pije.
Ali već se flaša dnu svojemu bliži,
Nacvrcan lupeta, moralno još niži.
Za oružje pitaš, naivan k'o dete?
Pod prslukom viri drška od «Berete«
Ima još kod kuće, bez dozvole, zna se;
Mora, kad toliki poroci ga krase!
Dokle će da ide, da neguje mane?
Još malo pa ljudske valjaće organe!
Dok u klupi sediš i svedočiš lažno,
Samopoštovanje zar ti nije važno?
Kako prekorači preko tvoga praga
Shvatiš da si, opet, sam tražio vraga!
Kralj je sad u zgradi, a ti kraj tog lica
Igraš epizodu sa odjavnih špica.
Kad mu skuvaš kafu, odmah ti je vrati -
Drugi put ćeš njegov ukus bolje znati!
Papuče izuva, boja mu ne stoji
Ili, možda, tvojih gljivica se boji?
Muziku utišaj, nešto mu ne prija,
I lampu okreni, u lice mu sija.
Kod tebe je hladno, vidiš da se muči,
Grejalicu, hajde, na trojku uključi!
Jastuče zahteva, ali ono drugo,
Stolica je ravna, a guz mu okrug'o.
Da, i čašu vode, još bi samo hteo...
Tek da maltretira, samo što si seo!
Pušili ste duvan, al' se pokazalo
Da mu dim sad smeta, izluftiraj malo!
Uzalud se trudiš, ugađaš u svemu,
Non-stop moraš pažnju da poklanjaš njemu!
Priča ti svoj problem, ti ga gledaš tužno,
Unosi se svojski, klimaš glavom nužno.
Osam sati dugih, bez pauze jedne
u stanju je mleti, dok ti ne prisedne!
...Sa zanosom sada avanture duži,
sve dok prvo lice jednine ga služi.
Do vazduha dođeš, da ti zineš koju -
Prekida te grubo i nastavlja svoju!
U trenutku jednom, on te čak upita:
«Da li i ti misliš da sam erudita?«
Potvrdi, jer nemaš ni izbora, šta ćeš?
Dok sopstveno jadno posluženje žvaćeš.
Sediš kao predmet koji ima uši,
Al' ne slušaš više... Samo ti se puši.
Egocentrik tvoj je baš naš'o pa zaš'o...
Šta si ti, moj brale, na njemu pronaš'o?
Šta je to «kurajber«, oduvek se pitaš.
Odgovor ćeš zato ovde da pročitaš:
To je onaj, što ga iza leđa svako
Kurajberom zove! (Vidiš da je lako!)
U sve se taj petlja i u sve razume,
Da ti pamet soli - to voli i ume.
Teorije znalac, doktorčina prava,
Ali praksu iz principa izbegava.
Na poslu se drži kao da je lično
Toplu vodu naš'o, ili nešto slično.
Čaprizga, baljezga i zato tenjezga,
ne rasipa snagu, jer ga čeka tezga!
Uslugu mu tražiš - na sva usta trubi
Da ti čini silno; zatim se izgubi.
Kad nešto konkretno treba da obavi,
ili to smandrlja, ili zaboravi.
Pouzdan je, dakle, kao klin od vrbe
(osobina ova rado krasi Srbe).
«Sa' ću da te karam« - Često obećava,
al' svi znamo kako to se završava.
S Kurajberom posla ako ikad imaš,
Znaj: propalo piši, nemoj da se primaš!
Inicijativu ponekad pokaže,
Samo da to posle može da otkaže.
Da se nađeš s njime, satnice se držiš.
Čekaj ga u hladu, da se ne prepržiš!
Zove te na piće, izigrava lafa,
Taman kad ste seli – preskupa mu kafa!
Kurajber ti nikad nije izbor prvi,
Al' na njega spadneš kad te nužda mrvi.
Gledaš ga i misliš: «Nije loš totalno«
Kad razmisliš bolje - ispali te stalno!
Ako voliš da si na cedilu vazda
Kurajbera zovi da ti bude gazda.
Ako li si, ipak, normalno čeljade,
Nemaš šta da tražiš pored ove klade!
