Ako si ti, bajo, baksuz samom sebi,
Saučešće primi, u svom hladu zebi,
Ali nemoj meni, sunce li ti žalno,
Da u duši jadnoj svetlo gasiš stalno!
Odakle toliko defetizma čistog,
K'o da opstanak mu zavisi od istog?
Nije vočić pa da nadu džaba piri,
Već k'o prorok mudri sa sudbom se miri.
Tvome optimizmu od srca se ruga,
Jer sanjaš o bekstvu iz ukletog kruga.
Sve to što si hteo, veži o rep mačku,
Ili rizikuješ košulju ludačku.
Ti planove imaš i vizije sjajne,
Al' su za baksuza one beznačajne.
Moguće ih nije sprovesti u delo,
Naivan si, pa se zanosiš debelo!!
...Na hodniku njega vidiš iz daleka –
Pad raspoloženja izvesno te čeka:
Plata će da kasni (što njega ne dira),
Ko o štrajku sanja – džaba kurcu svira.
Da te obeshrabri, da ti moral skljoka,
Zato je iz pakla došla ova stoka!
''Nikad ništa nemoj da pokušaš, sine,
jer u suprotnome, propast ti ne gine!''
Tvoje želje lepe da mu nisi zucn'o,
Jer će zlo da čuje, makar stoput kucn'o!
Ozbiljnoga lica on ti predočava
Kako se to nikad ne razočarava:
''Ne veruj u sebe i svoj polet smanji,
tek ćeš onda biti na pravoj putanji!
Ambicije potri i budi realan,
U blatu se valjaj, k'o sav svet normalan!''
..'Što te baksuz uvek hladnim tušem 'ladi,
što ti stavlja granu i snove ti gadi?
Zašto nikada ti podršku ne pruži,
Tvoj entuzijazam za glupost optuži?
Pa, da opravdanje sebi trulom dadne,
Da je život samo plod sudbine jadne
I da ništa drugo ni moguće nije
Osim žuči koju iz svog čanka pije!
Нема коментара:
Постави коментар