Bio jednom jedan baron, tu, u kraju,
I vrapci i žapci titulu mu znaju,
Al' vrabe i žabe prozrele su davno
Odakle mu ovo zvanje starostavno.
Jer, taj kako zine – baronije niže,
Koje pas (sa maslom!) odbija da liže,
A on, ipak, misli da to guta svako,
Zato svoje bajke trtlja samo tako!
Minhauzen pred njim crveni k'o cvekla,
Njegova je mašta pred ovom poklekla.
Pinokiov nos je sitna foliraža,
Baron ni sam ne zna šta je više laža!
Znaš ga kao Lalu – on iz Šumadije,
Il' akcentom čudnim južnu prugu krije,
A komšija njegov, kune se u kera,
Da je Crnogorac, otud, od Pipera!
Radi kao agent jedne službe tajne
(na buvljaku valja kobasice čajne).
O opasnom poslu tek ga malo džarni –
Psssst! Ispektor vreba! (Ali, sanitarni!)
Ma, prelež'o on je tifus i koleru,
Malariju, antraks, variolu veru...
I iz svega toga izašao imun:
Lečili ga verno aspirin i limun!
Kad je mlađan lovac jednom davno bio,
Mitološka bića on je tamanio:
Kerbera, King-konga, jednoroga konja...
I danas Godzila od njega se tronja!
...Vidiš ona kola? –To je njegov ''meca'',
al', gle! Uz'o ključ od ćaletovog ''keca''...
Vodiće te, ipak, na večeru skupu,
al' sutra, kad služe od kornjače supu!
Sutra kad osvane, lagarije nove,
Neka ujna-tetka u pomoć ga zove,
Zida kumu kuću, a i grip ga steg'o,
Zvaće te za vikend, evo! – Nije nego!
Slobodan je, kaže, k'o ptica na grani,
A kod kuće neku silnu čeljad hrani.
Baroniše ovde, baroniše tamo...
Misli, ko šta radi – mi vesla sisamo!
Нема коментара:
Постави коментар