Svaka počast sinu gordog Albiona,
Imperije stare kontroverznog trona...
Al' mu pozicija ovde nije neka:
Sinonim je za ravnodušnog čoveka...
Ko se Englez pravi, strogo sobom bavi,
Distancu ti svoju jasno k znanju stavi,
Taj se kao tuđin ponaša i vlada,
Tužan li si ako na njeg' knjiga spada!
On ne želi tvoje da deli probleme,
Čak i da ih sluša, samo traći vreme!
''Kako si?'' - On nikad ne pita te prvi,
da mu ne zatražiš transfuziju krvi.
Ali, on je fini, krvi bi ti dao,
Da ne kažu da je neki čovek zao...
...Kao što bi bilo kome na tvom mestu,
da korektnost svoju potvrdi na testu!
Ti Engleza voliš, večito mu peziš,
Čak i kad si slomljen – zbog njega se keziš,
Prijatne trenutke trudiš se da stvoriš,
Da iskamčiš osmeh – svim silama boriš,
Ali on te gleda s ledenošću večnom,
Smrzava te k'o u helijumu tečnom.
Da l' ti, možda, nekom kontaktu se nadaš?
Otvaranje? Bliskost? Zašto nos zabadaš!?
U njegova posla najbolje ne diraj,
Pripazi šta pitaš, reč diskretnu biraj.
Ko si ti, na kraju, da te se to tiče?
Foreigner si neki iz desete priče...
On navike ima, imanentne sebi,
Ni zbog kog' ih taj izneverio ne bi,
Zato pazi dobro koliko je sati,
U ''vreme za čaj'' ga nikad nemoj zvati!
Opušteno ćaskaš, on uštogljen sedi,
Pogledom ti kaže: ''Sad mi to prevedi'',
Misli ti ne čita, fazon ne kapira,
Što ''engleski'' ne znaš, zar te ne blamira?
Kad pogledaš bolje na sve čet'ri strane
Ne moraš da mrdaš iz Srbije znane.
Kad podvučeš crtu, priznaj samom sebi:
U Engleskoj živiš, blago li si tebi!!!
Нема коментара:
Постави коментар