Sve se, dragi moji, toleriše lasno,
Ali virus otkrij, pre no bude kasno.
Jer to nije neko naivno stvorenje,
Već ogavni demon, bolest, uništenje.
Zašto tako radi? Što je štetočina?
Takav mu je genom, svrha i suština.
Ne razbijaj glavu, radnje ne tumači,
Nego begaj pre neg’ budeš na lomači.
Evo kako virus napada i dela:
Nepažnje trenutak, čas slabosti tela
I eto ti klice, u sistem ti stupa
Da tu razmnožava svoja sranja glupa.
Jer za drugo nije, nesposobna slina,
Osim da pronađe sebi domaćina.
Da te zatim cevči, da čauru gradi
Da za njega vučeš, dok on jaja ladi.
Hoće tvoje biće, hoće tvoju snagu,
Mušće te k’o ovcu, jahati k’o ragu.
Primetićeš da ti slabost spliće noge
Da ne misliš jasno - k’o pod dejstvom droge.
Jer će virus planski da ti mozak puni
Datotekom svojom, da ti sistem zbuni.
Da ga gajiš sam u krvotoku svome,
Dok te ne iscrpi, dovede do kome...
Ti sve vreme, jadan, u temperaturi
Buncaš kao pijan đačić na maturi
Čak pomišljaš kako to je stanje bajno
Dok se svet ljuljuška i vrti dojajno.
Virus sad pevuši svoje slatke pesme -
Niko boleštinom nazvati ih ne sme.
Dok ti gadi hranu, dok ti gadi vodu,
Zbog zaraze tvoje svi od tebe odu.
Ako ne preduzmeš terapiju hitno,
Posledice trajne menjaju te bitno.
Dok ti truje mozak, i srce, i dušu
Nedužne ćeš ljude da hvataš za gušu.
Ako imunitet prevagne na vreme,
Antitela tvoja prozru gnusne šeme,
Kada šutneš virus, gle sad govno zlobno –
Na sledećoj žrtvi mutiraće kobno!
Još u goroj formi, još sa manje blama
Organizam nov će da truje i slama.
Kao zombi taj će da juri za tobom,
Da osveti poraz podstanara - grobom!
Gadnog parazita, goreg od metilja
Vrlo često zovu imenom od milja.
Al’ dok rije, s govna glazura se mrvi:
Alien je, o, gle! - njegov rođak prvi.
No, šta da ti kažem, prijatelju stari
Budi srećan da si uvideo stvari.
Ostalima koje oboljenje zove,
Oralnu vakcinu daj kroz strofe ove.
Нема коментара:
Постави коментар