Još bi čovek pusti u raju uživ'o
Da Bog nije negde svoju CIU skriv'o.
(Zbog jabuke jedne cicija nas šutnu
K'o da mu je zlatna, nanu li mu mutnu!)
Tako je do dana današnjega, eto,
Njuškalo za tobom cupka kao pseto.
Šta si gut’o jutros, a šta pre dva sata
ne bi znao bolje - da beleške hvata!
Sve li ga se tiče em zanima strasno,
Kao da ga neko za to plaća krasno.
Ne mrzi ga svaki da pamti podatak
Koji seže u tvoj CV ne baš kratak...
Dok ljubaznim tonom za zdravlje te pita,
patološki nalaz lovi ispod žita.
Podpitanja, zatim, sežu u detalje,
Vidiš da se sprema da prosledi dalje.
Zašto u intimu voli da ti kroči,
Kao da dosije treba da ti sroči?
Sigurno ne zato da u dnevnik piše,
Već da naokolo društvo informiše.
Duhovitost tvoju naveliko hvali,
Šta si za kog' rek'o, onako u šali:
Ko je egocentrik, ko kulov, ko džiber,
Zaprži ti čorbu i dodade biber!
Al' to ni po' jada, kad jezik ne krotiš,
Ko zna gde još možeš da se osramotiš!
Seti se svog vica, političkog stava,
Glasnog komentara i – ode ti glava!
Gde si, s kim si, kad si, zašto si i šta si,
Saznaće pre tebe, pa će da razglasi.
Zvaće telefonom, e-mail će da šalje
I od SDB-a dobiće medalje!
Jer je u životnom njemu interesu
Da ti tajna stigne na pravu adresu.
Kad te vidi kako propadaš na glavu
Našao je sebi lekovitu travu!
Zato dobro pazi, prijatelju stari,
Ne daj da te CIA opet izvaćari.
S tankog leda beži, nepoverljiv budi,
Kad krene da pipa, a ti palamudi!
Нема коментара:
Постави коментар