7. Mrak

Načitan je vrlo i ciničan stoga,
Nauku je prozr'o, takođe i Boga.
On izlazi retko, jer svud je grozota,
Koža mu je zato bleda k'o u Gota.

Prijatelje retke intelektom prži,
Sa njim korak teško svet običan drži.
Dok «Fausta« čita, on u svojoj ćuzi,
Malro, Man i Gete - najbolji mu druzi!

Da l' se ikad smeje? Da, Bože me prosti,
Dok muziku sluša, k'o za dan žalosti!
Njegovi idoli možda te ne lože,
Al' tad ga ne diraj, jer ugristi može!

Kupio si karte za cirkus «Medrano«?
Ako zoveš Mraka, znaj da si oman'o!
I pod šatrom traži taj smisao bítku,
I ispraznom smatra tu zabavu plitku.

U društvo ste došli, da pijete vino,
On umušen, k'o da neko je premin'o.
Neko negde jeste, al' to što ga ne zna,
Ne smanjuje patnju tvoga druga trezna.

U provodu vi ste, subota je veče,
Stalno u sat gleda, dok se svi zevzeče!
Vidiš da ga mori anksioznost neka,
Tek na kraju shvatiš da Godoa čeka.

Dok na plaži gradskoj svak' kožu izlaže,
On u hladu sedi, faktorom se maže!
Prolazan je život, podsća ga voda,
Zato suve guze, po obali hoda.

Po veltšmercu svome on sve redom šije,
Bruka te u društvu, popularan nije.
A ni ti ga nećeš uzeti za kuma,
Nit' on želi zvanje tog simulakruma...