1. Mrtvopuvalo

Baš kao puvanjac iz neznanog smera
Privali se tiho, nejasnih namera.
Pre no što se snjađeš, dragi pobratime,
Već te svako živi povezuje s njime.

U naivi svojoj, usamljen do tada,
Primiš ga za druga, ne haješ zbog smrada,
Al' mu smetneš jednu, ovde opevanu,
Karakternu crtu širom sveta znanu:

Mrtvopuvalo je k'o naduta lutka
Sve što od njeg' čuješ - ventil kako trtka.
Možeš da se igraš, dok te mašta služi,
Ali neki feed-back taj ne zna da pruži.

Rođendana tvoga nikad se ne seti,
Kad na tortu zoveš - uredno doleti.
Ni Godine Nove on kan'da ne slavi,
U trenerci on se u ponoć pojavi.

Kada leto dođe, on te zaboravi,
Telefonom čak se ni jednom ne javi.
Njemu je sve jedno da l' na more iš'o
Il' biciklom dvaput soliter obiš'o.

Prijatelje koje osim tebe ima –
Sve luzeri sušti, saosećaš s njima.
U izlazak on te nikad ne pozove,
već kod kuće smrdi i sluša diskove.

Ako se i šeta – do supermarketa,
Na šta vreme troši – pitaj Googla Sveta!
Kao da mu kontakt s drugim ljudskim bićem
Misiju remeti za bogootkrićem.

No, i pored toga, on je drug bez mana
Prepirka je svaka njemu sasvim strana.
Dobar je k'o leba, mio kao keva,
Jer čak i za svađu duša se zahteva.

Zato kada sretneš ti Puvalo Mrtvo
- beži k'o bez glave, o, nedužna žrtvo!
Osetiti nećeš, kad ti otpor smlati
Da Mrtvopuvalo i sam ćeš postati!