Kako prekorači preko tvoga praga
Shvatiš da si, opet, sam tražio vraga!
Kralj je sad u zgradi, a ti kraj tog lica
Igraš epizodu sa odjavnih špica.
Kad mu skuvaš kafu, odmah ti je vrati -
Drugi put ćeš njegov ukus bolje znati!
Papuče izuva, boja mu ne stoji
Ili, možda, tvojih gljivica se boji?
Muziku utišaj, nešto mu ne prija,
I lampu okreni, u lice mu sija.
Kod tebe je hladno, vidiš da se muči,
Grejalicu, hajde, na trojku uključi!
Jastuče zahteva, ali ono drugo,
Stolica je ravna, a guz mu okrug'o.
Da, i čašu vode, još bi samo hteo...
Tek da maltretira, samo što si seo!
Pušili ste duvan, al' se pokazalo
Da mu dim sad smeta, izluftiraj malo!
Uzalud se trudiš, ugađaš u svemu,
Non-stop moraš pažnju da poklanjaš njemu!
Priča ti svoj problem, ti ga gledaš tužno,
Unosi se svojski, klimaš glavom nužno.
Osam sati dugih, bez pauze jedne
u stanju je mleti, dok ti ne prisedne!
...Sa zanosom sada avanture duži,
sve dok prvo lice jednine ga služi.
Do vazduha dođeš, da ti zineš koju -
Prekida te grubo i nastavlja svoju!
U trenutku jednom, on te čak upita:
«Da li i ti misliš da sam erudita?«
Potvrdi, jer nemaš ni izbora, šta ćeš?
Dok sopstveno jadno posluženje žvaćeš.
Sediš kao predmet koji ima uši,
Al' ne slušaš više... Samo ti se puši.
Egocentrik tvoj je baš naš'o pa zaš'o...
Šta si ti, moj brale, na njemu pronaš'o?
Нема коментара:
Постави коментар