10. Slučaj

E, ovo je biser naše male zbirke
Jer ovome stvarno fale dve-tri dirke.
Kompleksi su možda učinili svoje,
Prdnuo u teški čabar, odavno je!


On sastavljen nije sam u svojoj glavi
Zato često drugom razne zvrčke pravi.
Ambicije ima poprilično krupne,
Posećuje tajno terapije grupne.

U horu čak peva, i živi u nadi
Prijatelja nekog da tako zaradi
Plesnoj školi hodi, planinare prati,
Dok ga neka bar sredina ne prihvati.

Al' ne vredi ništa, jer ubrzo svako
Provali ga glatko, potpuno i lako!
Zalud na sedeljke Slučaj je poziv'o,
Niko nije duže od po' sata biv'o!

Bavio se sportom, al' to beše davno
I u Ostrog on je išao, naravno.
O, sa sobom šta bi? Nikako da reši,
Ili bar da shvati u čemu sve greši.

Čim uoči da se negde društvo kravi,
Utrpa se hitro i počne da davi.
Ne uviđa kako niko ga ne sluša,
Već da ljudi beže, poplavelih guša!

Slučaj, dok ih mori, brojanicu mulja,
Ko ostane zadnji - zemlja mu se ljulja.
Uz muzičku pratnju tri slavna tenora,
Sve liči na scenu iz kakvog horora!

On živi u nekom paralelnom svetu,
Gde šablon i fraza sa dogmom se pletu.
Tu sigurnost traži, potvrdu nalazi,
Kvazi-psihološke udžbenike mazi.

...Na kraju u crkvi pronalazi krilo,
Ali ono desno, za regrute čilo...
Posti cele poste, šlihtara se Bogu,
Protekciju hvata, od velikih nogu!

Što s Slučajem niko neće da se  druži,
Makrobiotičkom hranom da se služi,
Da o Sai-Babi i Geršmanu sniva,
U «Muzici miliona« da uživa?

Ne znam da vam kažem, možda baš zbog toga
što svak' preča posla uvek ima mnoga;
Al' i da ih nema, naš'o bi ih brzo,
Da se Slučaj ne bi na njeg' natovrz'o!