5. Kulov

Ne, to nije neka cool faca što pleni,
Već onaj što samo svoje dupe ceni.
S tog, poreklo reči na drugoj je strani.
Kulo znači: DUPE! - Kažu 'Talijani.

Grebator ti treba, plus stipsa, odjednom?
Tad Kulova traži, on je «dva u jednom«!
Novčanik se njegov od pogleda krije
I još niko boju video mu nije.

U kafani račun treba da se plati,
On u WC žuri, od stomaka pati.
Ako li ti častiš, stideti se neće
Da najskuplje piće naruči i treće!

Kad u društvu jede, nikad ne ponudi,
Gledaš kako mljacka, dok ti crevo gudi...
A na poslu kafe stalno tuđe pije,
Još nikad 100 grama on doneo nije!

Već kad pije kafu, red je da pripali,
Užica cigaru, sad mu vatra fali!
Prigrabi telefon, čitav sat poziva,
Kućni mu aparat paučina skriva.

Da novine čita, to vam slika kaže,
Al' da ti ih vrati, molba ne pomaže!
Čitaćeš kod kuće, imaš život ceo,
on se tako dnevne štampe uželeo!

Platu, regres, višak, tiho u džep stavi
Nikome ne javi, već se blesav pravi!
Ako li, pak, prilog zajednički čeka,
Ima hitna posla kod jednog čoveka!

U prevozu vi ste, odmah svoju bulju
Nađe gde da smesti, a ti stoj na žulju!
...U goste mu stižeš, pozvao te jednom!
«Mutišom« te služi, sa slamčicom bednom.

A kad digneš pogled - nađeš se u čudu!
Svoju gajbu vidiš k'o kolibu hudu!!
Odakle kulovu, pitanje je loše:
Takvi na kulove nekakve ne troše.